Naslovnica Izdvojeno za vas LOŠE VIJESTI ZA LJUDE KOJI RADE U NJEMAČKOJ: Više se ne isplati...

LOŠE VIJESTI ZA LJUDE KOJI RADE U NJEMAČKOJ: Više se ne isplati tamo raditi?!

1224

Zbog rastuće nezaposlenosti, nemačke vlasti nameravaju da smanje dalju imigraciju radne snage na osnovu odluke iz 2016. o olakšicama za građane Zapadnog Balkana.

Radne grupe su se usaglasile da se olakšice, koje ističu krajem ove godine, produže za još dve godine, ali i da se smanje mogućnosti da nekvalifikovana snaga može da ih koristi.

To, praktično, znači da će i mnogi građani Srbije koji su planirali da se upute u Njemačku u potrazi za poslom imati mnogo manje šanse da pronađu zaposlenje u narednom periodu.

Istovremeno, smanjiće se i prihodi od doznaka za koje se očekuje da će već ove godine, zbog povratka oko 400.000 gastarbajtera u Srbiju, biti manji za čak milijardu evra.

Pravilo za radnike sa Zapadnog Balkana uvedeno je pre pet godina, nakon što su nemačke vlasti ove države uvrstile među “bezbedne zemlje porekla”.

Iako je njemačka vlada prvobitno nameravala da bez mnogo rasprave produži ovaj propis, pandemija korona virusa i recesija u koju je upala najveća privreda Evrope uticale su da se pojedini državni zvaničnici usprotive ovoj inicijativi.

Tako bi balkanski “gastarbajteri”, prvenstveno nekvalifikovani radnici poput građevinaca, negovateljica, kuvara, konobara i ostalih mogli ubuduće da mnogo teže dolaze na rad u Nemačku, ako ovaj predlog bude usvojen. Ipak, još treba sačekati sve detalje i kriterijume koji će biti definisani novim propisom.

Olakšice od 1. marta ugrožene koronom

Od 1. marta ove godine u Nemačkoj je stupio na snagu novi Zakon o useljavanju stručnjaka, koji se odnosi na kvalifikovane radnike iz zemalja van EU, dakle i iz Srbije.

Novi zakon proširuje mogućnosti za kvalifikovane stručnjake iz država van Evropske unije da dođu u vodeću ekonomiju Evrope radi zapošljavanja.

Takođe je novina da kandidati sa kvalifikovanim stručnim obrazovanjem (u stručne kvalifikacije se ubrajaju stručna obrazovanja za koja je u Nemačkoj utvrđen minimalan period trajanja od dve godine), a ne samo visokoobrazovani, kao do sada, ukoliko poseduju odgovarajuće znanje nemačkog jezika i osigurano uzdržavanje, mogu doći u Nemačku na šest meseci u svrhu traženja posla.

U Nemačkoj je pre korona krize živelo 450.000 Srba, a najviše nade u posao van Srbije polažu medicinari, medicinske sestre i tehničari, vozači, kuvari i gerontodomaćice, ali i oni sa višom i visokom školom, opet medicinari, odnosno doktori medicine i stomatolozi, a slede ekonomisti, arhitekte i fizioterapeuti.

Ipak, podaci govore da Srbi u dijaspori najčešće rade takozvane teške poslove – muškarci su obično zaposleni na građevini, a žene na poslovima održavanja. Mnogi su svoje utočište našli i u proizvodnim firmama, gde su uključeni direktno u proizvodnju.

Viza za stručnjake najduže za 6 nedelja

Šta još podrazumjeva novi njemački zakon koji treba da olakša imigraciju iz takozvanih trećih zemalja, odnosno zemalja van EU?

Kao stručnjaci se više ne računaju samo ljudi sa visokom stručnom spremom, već i kvalifikovane osobe čije je stručno obrazovanje trajalo najmanje dve godine i ekvivalentno je nemačkom obrazovanju. Diplome moraju biti priznate u Nemačkoj.

Za priznavanje diploma zadužena je Centralna međunarodna služba za zapošljavanje (ZAV) sa sedištem u Bonu, koja pripada Saveznoj agenciji za zapošljavanje.

Cilj je da se priznanje diplome završi u roku od tri meseca nakon predaje svih potrebnih dokumenata. Proces izdavanja vize za stručnjake trebalo bi da traje najviše 4 do 6 nedelja, što je, pored jednakih uslova za zaposlenje svih građana, jedna od najvećih promena.

Bilo koji stručnjak iz zemlje van EU koji može da dokaže da ima ugovor o radu u Nemačkoj i odgovarajuće stručne kvalifikacije može doći u ovu zemlju. Novim zakonom nisu obuhvaćeni pomoćni poslovi za koje nije potrebna stručna kvalifikacija. Međutim, ako imate osnovnu profesionalnu kvalifikaciju i možete dokazati ugovor o radu ili ponudu za posao u Nemačkoj, možete se dokvalifikovati.

Svako ko ima ugovor o radu ili konkretnu ponudu za posao dobiće dozvolu boravka na četiri godine ili onoliko koliko traje ugovor o radu. Posle toga, stručnjaci se mogu trajno naseliti u Nemačkoj, odnosno stiču pravo na neograničeni boravak.

Stariji od 45 godina

Poseban propis se odnosi na stručnjake starije od 45 godina. Ako želite da dođete u Nemačku morate da imate platu od najmanje 3.685 evra bruto ili dokaz da ste uplaćivali za adekvatnu penziju.

Posebna regulativa za tražena zanimanja

Ako ste lekar, informatičar ili gerijatrijska medicinska sestra i imate najmanje pet godina radnog iskustva, ne treba vam formalno priznavanje vaših kvalifikacija. Međutim, vaš poslodavac se mora obavezati da će pokriti troškove života i deportacije tokom jedne godine – kada se radni odnos završi, ukoliko zaposleni ne bude hteo dobrovoljno da napusti Nemačku.

Više od 10 odsto nezaposlenih

Najjače ekonomije evrozone, koje su i najveći partneri srpske privrede, značajno su pogođene krizom zbog pandemije korona virusa. U Nemačkoj i Austriji, gde živi i radi oko 750.000 srpskih građana, privreda je stajala skoro dva meseca, a nezaposlenost je u tom periodu povećana na više od 10 procenata.

Samo u Njemačkoj vlada očekuje veliki talas stečajeva i tri miliona nezaposlenih, pa zvuči logično odluka da se smanji priliv radne snage iz drugih zemalja.

Novi.ba/Srbijadanas.com